Јеховини сведоци
|
Ко су они?Јеховини сведоци желе да их боље упознате. Можда их знате као своје комшије и колеге на послу или сте их срели на било који други начин у свакодневном животу. Можда их видите на улици како пролазницима нуде своје часописе. Или сте можда накратко разговарали с њима на својим вратима. У ствари, Јеховини сведоци су заинтересовани за вас и вашу добробит. Они желе да вам буду пријатељи и да вам кажу нешто више о себи, својим веровањима, својој организацији, и о томе шта они мисле о људима и свету у коме сви ми живимо. У ту сврху су припремили за вас ову брошуру. Јеховини сведоци су углавном попут свих других људи. Имају уобичајене проблеме
За њих је од животне важности да се оно што верују темељи на Библији, а не на људским спекулацијама или на символима вере. Они деле гледиште апостола Павла који је под надахнућем рекао: „Нека се Бог покаже истинит, премда се сваки човек показује као лажов“ (Римљанима 3:4, Бакотић/Нови свет*). Кад се ради о учењима која се презентују као библијска истина, Сведоци снажно заузимају став који су имали Веријци кад су чули проповедање апостола Павла, наиме: „[Они] су примили реч с горљивошћу, сваки дан пажљиво разматрајући Писмо да виде да ли је то тако“ (Дела апостолска 17:11). Јеховини сведоци верују да сва религиозна учења треба подвргнути оваквом испитивању како би се видело да ли се слажу с надахнутим Писмом, било да та учења презентују они сами или неко други. Они вас позивају
Из овога је очигледно да Јеховини сведоци верују да је Библија Реч Божја. Сматрају да је њених 66 књига надахнуто и историјски тачно. Оно што се обично зове Нови завет они називају Хришћански грчки списи, а Стари завет зову Хебрејски списи. Ослањају се и на Грчке и на Хебрејске списе и схватају их дословно осим ако изрази или контекст очигледно указују да се ради о нечем фигуративном или симболичном. Према њиховом разумевању, многа библијска пророчанства су се испунила, друга се сада испуњавају, а даљња тек треба да се испуне. ЊИХОВО ИМЕ
|
| Божје лично име на старохебрејском |
Име Јехова (или Јахве, коме католичка Библија Стварност и неки изучаваоци дају предност) појављује се скоро 7 000 пута у изворним Хебрејским списима. Већина Библија не користи то име већ га замењује са „Бог“ или „Господ“. Међутим, и у таквим Библијама, лако се може видети где изворни Хебрејски текст користи Јехова, јер се на тим местима речи које се користе као замена за Божје име пишу великим словима, као на пример БОГ, ГОСПОД. Доста савремених превода користи име Јехова или Јахве. Зато Превод Бакотић/Нови свет каже у Исаији 42:8: „Ја сам Јехова, то је име моје.“
| То име је повезано са судским процесом |
Библијски извештај који Јеховини сведоци користе као темељ за своје име налази се у 43. поглављу Исаије. Ту је светска сцена приказана као један судски процес: богови народа су позвани да доведу своје сведоке како би доказали своју наводну праведност или да саслушају сведоке који су на Јеховиној страни, и признају истину. Јехова на том месту објављује свом народу: „Ви сте моји сведоци, вели Јехова, ви и слуга мој, кога изабрах, да знате, да верујете и да разумете да сам то ја. Пре мене није Бога било нити ће га после мене бити. Ја сам, ја сам Јехова, осим мене нема спаситеља“ (Исаија 43:10, 11).
Јехова Бог је имао сведоке на земљи хиљадама година пре рођења Исуса. Након што су у 11. поглављу посланице Јеврејима набројани неки од тих верних људи, у Јеврејима 12:1 стоји: „Зато дакле и ми, пошто око себе имамо толики облак сведока, скинимо сваки терет и грех који нас лако заплиће, и са истрајношћу трчимо трку која стоји пред нама.“ Исус је пред Понтијем Пилатом рекао: „Ја сам се зато родио и зато сам дошао на свет, да сведочим за истину.“ Он је назван „верни и истинити сведок“ (Јован 18:37; Откривење 3:14). Исус је рекао својим ученицима: „[Ви] ћете примити силу кад свети дух дође на вас, и бићете ми сведоци како у Јерусалиму тако и у целој Јудеји и Самарији и све до најудаљенијег дела земље“ (Дела апостолска 1:8).
Зато данас око
| Око |
![]() |
![]()
* Библијски цитати у овој брошури узети су из тог превода, осим ако није другачије наведено.
Издато 2000 |